Sima Lozanić (Beograd, 8. mart 1847 — Beograd, 7. jul 1935) bio je srpski hemičar, univerzitetski profesor, političar, diplomata i akademik. Lozanić je bio predsednik Srpske kraljevske akademije, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar inostranih dela, ministar privrede i srpski kraljevski poslanik u Londonu. Objavio je preko 200 naučnik radova i stručnih publikacija. Uveo je više predmeta iz hemijskih nauka u visokoškolsku nastavu Srbije.
Rođen je u Beogradu 8. marta (24. februara po julijanskom kalendaru) 1847, kao sin Miloja Lozanića, sreskog načelnika i Ane Veljković. Njegov otac Miloje je pre 1854. godine promenio prezime iz Marković na Lozanić, po mestu porekla, Lozan kod Svrljiga.
Završio je pravne nauke u Beogradu, studirao hemiju kod Visliceniusa u Cirihu i Hofmana u Berlinu. Doktorirao je na univerzitetu u Cirihu 19. marta 1870. Bio je profesor Velike škole od 1872, a zatim Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu do 1924. Kada je osnovan Beogradski univerzitet 1905. bio je među prvih osam redovnih profesora koji su birali ceo ostali nastavni kadar. Sima Lozanić je tada izabran za prvog rektora Beogradskog univerziteta.
Predavač
Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, sleva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje, sleva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.
Srpska delegacija na istočnom izlazu Bele kuće, 1917. Na fotografiji su: dr Sima Lozanić, poslanik Ljuba Mihajlović, Jelena Lozanić, dr Milenko Vesnić, pukovnik Mihailo Nenadović, dr Mihajlo Pupin, general Mihailo Rašić i kapetan Milan Jovičić
Održavao nastavu iz hemije na nivou većine evropskih univerziteta, organizovao dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku, dao prve univerzitetske udžbenike iz hemije. Napisao je više udžbenika iz raznih oblasti hemije: neorganske, organske, analitičke hemije, kao i iz hemijske tehnologije. Njegovi udžbenici su bili na evropskom nivou, a u izvesnim oblastima su i prednjačili. Tako na primer, Lozanićev udžbenik iz neorganske hemije je bio prvi evropski univerzitetski udžbenik u kome se pominje Mendeljejevljev periodni sistem elemenata i jedan od prvih koji sadrži poglavlje iz termohemije. Njegovi udžbenici iz organske hemije takođe spadaju u prve knjige u kojima su jedinjenja predstavljena strukturnim formulama a klasifikacija izvršena prema strukturnim grupama. Bavio se naučnim i stručnim radom iz skoro svih oblasti hemije; trajne vrednosti su radovi iz elektrosinteze, u kojima je ispitivao reakcije CO i CO2 sa drugim supstancama pod dejstvom tihog električnog pražnjenja. Objavio je preko 200 naučnih radova iz primenjene i eksperimentalne hemije.
Izvršio je prvu analizu termalne vode Gamzigradske banje 1889. godine.
Poslednje predavanje je održao 13. maja 1924. - posle pedeset godina rada je morao otići u penziju, po novom zakonu o činovnicima.
Akademik
Postao je član Srpskog učenog društva 30. januara 1873. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 23. januar 1888, a redovni član od 6. januara 1890. Bio je u dva navrata predsednik Srpske kraljevske akademije 1899-1900 i 1903-1906. Prvi put je postavljen ukazom od 1. septembra 1899, a drugi put 1. februara 1903. Predsednik Srpskog hemijskog društva bio je u periodu 1907-1912.
Lozanić je bio dopisni član Češke akademije nauka i umetnosti, Rumunske akademije nauka i JAZU.
Ministar
Bio je ministar privrede (u periodima 12. januar - 21. mart 1894, 15. oktobar 1894—25. jun 1895. i 11. oktobar 1897—30. jun 1899), ministar inostranih dela (u periodima 21. mart - 15. oktobar 1894. i 23. decembar 1902—23. mart 1903), diplomata i učesnik svih tadašnjih ratova. Lozanić je dao pun doprinos unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i nauke u Srbiji. Bio je poslanik srpske vlade u Londonu od 1900. Bio je predsednik Srpskog komiteta za pomoć izbeglicama od 1916. i na čelu misije u SAD za pomoć i podršku Srbiji od 1917.
Nasleđe
Proglašen je za prvog počasnog doktora Beogradskog univerziteta.
Odlikovan je Ordenom Sv. Save III i I reda, Takovskim krstom V reda, Ordenom Miloša Velikog III reda, Srebrnom medaljom za hrabrost, Boračkom spomenicom, turskim Osmanlija I reda, grčkim Spasitelj I reda, holandskim Oranž-Nasau I reda i Rumunskom krunom I reda.
Njegov legat se nalazi u Zbirci velikana srpske hemije.
U njegovu čast održana je izložba pod nazivom „Sima Lozanić u Srpskoj nauci i kulturi“ u organizaciji SANU u periodu januar-mart 1993, izložba je bila u Galeriji SANU u knez-Mihailovoj ulici u Beogradu. Njegov život i delo naročito je proučavala hemičarka Snežana Bojović koja je napisala knjigu „Sima Lozanić“, u izdanju izdavačkog preduzeća „Princip“ 1996. na 262 strane.
U Beogradu, na Dedinju, jedna od ulica koje se seku sa ulicom Neznanog junaka nazvana je po Simi Lozaniću.
Srpska akademija nauka i umetnosti je 2023. godinu proglasila godinom Sime Lozanića. U okviru toga održan je naučni skup 10-11. maja 2023. godine u SANU.
Privatni život
Bio je oženjen Stankom Pačić, praunukom Gospodara Tome Vučića-Perišića. Njegov sin Milivoje S. Lozanić bio je takođe hemičar i nasledio ga je na univerzitetu kao profesor hemijskih predmeta. Njegova ćerka Ana Lozanić (kasnije udata za ministra dr Vojislava Marinkovića) je bila poznata srpska slikarka između dva svetska rata. Njegova ćerka bila je i Jelena Lozanić.
Izvor Wikipedia
