Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista Ritam i Dnevnika u Beogradu, i Mladog pokolenja u Novom Sadu.

Rođen je u Mokrinu na severu Banata, od oca Nenka i majke Melanije Antić. Otac je bio poreklom iz Bosilegrada u Južnoj Srbiji i prvobitno se prezivao Antov. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu Mladost. Izdavačko preduzeće Novo pokolenje je, 1950. godine prihvatilo je da odštampa prvu zbirku pesama Ispričano za proleće. Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine. Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju.

U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi”.

Režirao je filmove Doručak sa đavolom, Sveti pesak, Široko je lišće, Strašan lav. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.

U periodu od 1941. do 1954. godine živeo je u Pančevu. O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu Sutradan posle detinjstva.

Preminuo je nakon što se dugo lečio od kancera vilice. Na novosadskom Novom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.

Sabrana dela su mu objavljena u 15 tomova 1998. godine od strane izdavačke kuće Prometej.

Izvor Wikipedia