Kako je došlo do toga da Ivan Gubijan baca kladivo. Jednom prilikom za vreme rata prvi put je vidio kako neko baca kladivo. Poželeo je da se i sam oproba i u svom prvom pokušaju bacanja kladiva, okretom oko svoje ose pobedio je čuvenog bacača kladiva Petra Goića. Ovaj snažni kladivaš iz Zagreba bio je pojam jednog vremena, čuveni bacač, na Balkanu. Kao pravi sportista nije ljubomorno odvratio Gubijana od bacanja kladiva, već ga je usmerio prema svetskim visinama u ovoj disciplini. Bio mu je trener, savetodavac, prijatelj i možda najzaslužniji za njegov razvoj.

Kada se okončao rat Gubijan se kao vojnik obreo među atletičarima Partizana i od tada pa do duboke starosti ostaje njegov član, najpre kao takmičar, a zatim kao trener mlađih generacija. Na borilištima je bio do 1982. kada je bacio 48,94 metra.

Obzirom da je bio visok samo 1,72 metra (sa 83 kg mišića), što su mnogi smatrali nedostatkom Ivan Gubijan je pretvorio u prednost pa je uveo četvrti okret u krugu za bacanje, jedan više od svih dotadašnjih bacača kladiva. Govorili su mu da se ugleda na mađarske bacače i smanji na tri.

"Vidite koliki su oni, po dva metra, a ja metar i žilet. Ne mogu da ih imitiram i pobedim"

objašnjavao je tada Ivan Gubijan.

Ta njegova tehnika dominira od 1991. godine i donela je bacanju kladiva svetske rekorde. Trenirao je mnoge jugoslovenske i srpske rekordere. Njegovi učenici su bili Krešimir Račeć (šesti na Olimpijskim igrama 1956), Zvonko Bezjak (šesti na Olimpijskim igrama 1960, rekorderka Danijela Janković i naš trenutno najbolji bacač Zoran Lončar.

Gubijanova vladavina u bacanju kladiva trajala je od 1945. do 1955. godine. Prvi državni rekord zabeležio je 1947. godine, kada je prebacio daljinu od 56,27 metara. Premašio ga je Krešimir Račiću 1955. hicem od 60,28 metara. Poslednje Gubijanovo rekordno dostignuće bilo je 59,69 metara. Za vreme od osam godina pet puta je obarao jugoslovenski rekord. U njegovoj riznici trofeja, pored srebrne olimpijske medalje Gubijan je osvajao i tri Prvenstva Balkana (Tirana 1946, Atina 1953. i Istanbul 1955), bio je drugi na Mediteranskim igrama 1951. devet puta prvak Jugoslavije. Reprezentivac Jugoslavije je bio 27 puta.

Veliko srce popustilo je krajem 2007. kada je preminula supruga Rozika. Sa njom ima kćer Herminu i sina Zvonka (koji ima dvoje dece). Bol zbog gubitka supruge je bio prevelik i oni koji su ga poznavali smatraju da se prvi put predao u životu. Dugo je ležao na VMA, gde je i preminuo ujutro 4. januara 2009. godine.

Izvor Wikipedia