Milovan Đ. Glišić (Gradac, 19. januar 1847 — Dubrovnik, 1. februar 1908) bio je srpski književnik i prevodilac. Smatran je za jednog od najvećih prevodilaca svog vremena, kao i za „osnivača žanra seoske i realističke pripovetke u Srbiji”. Glišić je ponekad prozvan „srpskim Gogoljem”. Njegova rukopisna zaostavština nalazi se u Adligatu.
Biografija
Milovan Glišić je rođen 7/19. januara 1847, u selu Gradac pored Valjeva (danas deo Valjeva) od oca Đorđa i majke Jevrosime. U njegovom selu nije bilo škole, ali su ga roditelji podučavali, i naučili da piše. Ovako pripremljen, Milovan Glišić je u Valjevu odmah primljen u drugi razred osnovne škole. Kad je 1864. upisao Beogradsku nižu „terazijsku“ gimnaziju, već je imao sedamnaest godina. Zbog nemaštine je sam morao da se snalazi, a materijalni položaj se samo pogoršao kad mu je 1865. godine umro otac. Potom je započeo da uči tehniku na Velikoj školi, no posle dve godine ostavlja tehniku i uči filozofiju na istoj školi. Kad je prekinuo školovanje, postavljen je za korektora Državne štamparije. Glišić je radio razne poslove, koje je mogao da nađe. Iako mu je ovo oduzimalo puno vremena, ipak je bio dobar đak. Pokazivao je interesovanje ne samo za školske predmete; puno je čitao i učio je ruski, francuski i nemački. Bio je u dva maha urednik zvaničnih „Srpskih novina“, dugo vreme dramaturg Narodnog pozorišta i krajem života pomoćnik upravnika Narodne biblioteke. Bio je i glavni urednik Novina Srbskih.
Bio je oženjen jednom od pet ćerki bogatog beogradskog trgovca Nikole Stefanovića, od ostalih jedna je bila udata za Jovana Avakumovića, druga za generala Mostića, treća Leposava za Dimitrija Novakovića, a četvrta u Egipat. Brak je razveden, posle toga je živeo u sobi hotela „Nacional“ ispod Kalemegdana. Njegova sestra Stanka Glišić je bila profesor i prevodilac sa francuskog i ruskog, napisala je „Moje uspomene“ 1933. godine COBISS.SR 26936583.
Umro je u Dubrovniku 1. februara 1908. gde je bio radi lečenja od tuberkuloze. Sahranjen je 6. februara 1908. u Dubrovniku. Tokom pljački na groblju u decembru 1939, po jednom izveštaju bio je otvaran i njegov grob, po drugom "ne zna se još" da li je tako.
Njegova najpoznatija dela su: „Prva brazda“, „Glava šećera", „Roga“, „Svirač“ i druge.
Izvor Wikipedia
