Dragiša Cvetković (Niš, 15. januar 1893 — Pariz, 18. februar 1969) bio je srpski i jugoslovenski pravnik i političar, poslednji premijer Kraljevine Jugoslavije pre puča od 27. marta 1941. i poznati gradonačelnik Niša u nekoliko mandata. Bio je član Narodne radikalne stranke i Jugoslovenske radikalne zajednice i predsednik režimskog Jugoslovenskog radničkog sindikata (Jugoras). Knez Pavle ga je imenovao na dužnost predsednika Ministarskog saveta, nakon smene dotadašnjeg ministra-predsednika dr Milana Stojadinovića, 1939. godine. Sa političkim vođom Hrvata, Vlatkom Mačekom je postigao sporazum o osnivanju Banovine Hrvatske. Premijer Cvetković je 25. marta 1941. godine potpisao sporazum sa silama Trojnog pakta, po kome se Jugoslaviji garantuje neutralnost i ostanak van sukoba u Drugom svetskog ratu. Zajedno sa Kraljevskim namesništvom, na čelu sa knezom Pavlom, i celokupnom svojom vladom zbačen je u vojnom puču od 27. marta, nakon čega je usledila nemačka okupacija Srbije.
Rodio se u Nišu, od oca Jovana, koji je poreklom iz Dadinca kod Vlasotinca i majke Zojice Sterijadis koja je bila Cincarka. Otac mu je učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz Prvog svetskog rata izašao je kao potpukovnik.
Dragiša Cvetković je i sam učestvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi 1934. godine završio studije prava u Subotici.
Došavši iz Evrope u tada seljačku Srbiju Dragiša Cvetković bacio se na reforme. O tome svedoče njegovi govori i dokumenta iz skupštine, gde se borio za rešavanje socijalnih problema, minimalnih nadnica, kolektivnih ugovora, prezaduženosti seljaka i smanjivanje dažbina. Bio je oštar kritičar poslodavaca, tražio je skraćivanje radnog vremena, ograničeno angažovanje dečje radne snage i povlastice za invalide. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada.
U tri mandata bio je gradonačelnik Niša. Ministar vera postao je 1928. godine, da bi po uvođenju diktature 6. januara 1929. godine ostao bez obe funkcije. U listu „Niška slobodna tribina“, koji je sam pokrenuo, pisao je protiv diktature, zbog čega je hapšen, a list zabranjen.
Važan potez povukao je 1934. godine, kada je u svojoj vili na brdu Gorica u Nišu okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Tako je stvorena Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ), koja je pobedila na izborima 1935. godine.
Posle tih izbora, još jednom je bio gradonačelnik Niša, postavljen februara 1935, predsednik poslaničkog kluba JRZ, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i v. d. ministra za fizičko vaspitanje naroda, a kratko, zamenik ministra pravde i sve to u vladi Milana Stojadinovića u periodu 1935—1939. godine.
Izvor Wikipedia
