Milutin Garašanin (Beograd, 22. februar 1843 — Pariz, 5. mart 1898) bio je srpski političar, diplomata, oficir i akademik. Garašanin je bio predsednik Vlade, predsednik Narodne Skupštine, ministar i ambasador.
Rođen je u Beogradu, od oca Ilije Garašanina, pisca „Načertanija“ i predsednika srpske vlade u dva navrata, i majke Sofije rođene Danić rođen 10/22. februara 1843. godine.
Obrazovao se u Beogradu, gde je pored osnovne škole završio i gimnaziju. Proveo je samo godinu dana na beogradskom Liceju, na prirodnjačkom odseku. Godine 1860. otišao je u Francusku, gde u liceju Sen-Barbu izučava osnovnu i specijalnu matematiku. Po završenim studijama politehnike, postao je 1865. godine artiljerijski potporučnik. Završio je zatim artiljerijsku školu u Mecu, u Francuskoj, a posle toga (od 1868) živeo na očevom imanju u Grockoj i bavio se mlinarskom industrijom.
Stupio je prvi put u državnu službu 1876. godine, kao oficir. U srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovao je u borbama Ibarske vojske, u činu artiljerijskog kapetana, kao komandant Čačanske brigade. Dana 11. avgusta te godine ranjen je u bici na Ogorijevcu, zbog čega je unapređen u čin majora i dobio Orden Takovskog krsta V stepena. Do objave novog rata 1877. godine bavio se ekonomisanjem u Grockoj, na imanju "Gavranu". U drugom ratu sa Turskom 1877/78. godine, bio je pomoćnik načelnika Javorske vojske, u činu majora. Vojnu karijeru je završio u činu pukovnika.
Političku karijeru je započeo tek oktobra 1880. godine, kada stupa u Piroćančev kabinet. Od 1881 — 1883. godine bio je ministar unutrašnjih dela Kneževine Srbije.
U januaru 1881. godine sa grupom mladokonzervativaca osnovao je Srpsku naprednu stranku i postao njen predsednik.
Poslanik Srbije u Beču bio je od 1883. do 1884 kao i poslanik u Francuskoj 1894. i od 1897. do 1898.
On je učesnik prvog telefonskog razgovora na relaciji Beograd - Niš 1886. Sa druge strane linije, u Nišu, je bio kralj Milan Obrenović. Zbog slabe čujnosti i lošeg kvaliteta telefonske linije kralj je više puta ponavljao „Milutine, govori glasnije!“. Na kraju Garašanin je odgovorio: „Vaše Visočanstvo, ja govorim tako jako, da kada bi se popeo na toranj Saborne crkve Vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona.“
Autor je i književnih dela od kojih je najznačajnije Dokolice napisano 1892. godine. Smatran je za odličnog govornika.
Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” poseduje jedno njegovo pismo, u kojem Garašanin piše o promeni vlasti u Bugarskoj i pokušajima Rusije da proširi svoj uticaj na Balkanu, što je bilo suprotstavljeno srpskoj politici tog doba.
Crna Gora mu je dodelila Orden knjaza Danila I i Obilića medalju.
Izvor Wikipedia
