Milorad Arsenijević (Smederevo, 6. jun 1906 — Beograd, 18. mart 1987) je bio jugoslovenski fudbaler i fudbalski trener.
Iako je rođen u Smederevu, odrastao je u Šapcu u koji se preselio sa porodicom zbog službe njegovog oca, knjigovođe. Fudbal je počeo da igra u podmlatku šabačke Mačve i veoma brzo je postao prvotimac. Nakon mature, otišao je u Beograd na studije. Jedan navijač BSK-a iz Šapca preporučio ga je ovom klubu zajedno sa Mikančetom Jovanovićem - Srbinovcem. Dva Mađara, Laki i Večer, koji su tada igrali za BSK i istovremeno bili treneri, izabrali su samo Arsenijevića iako je Jovanović važio za boljeg igrača.
Odmah je ušao u prvi tim. Odigrao je dve-tri utakmice na poziciji desne polutke pa je vraćen na poziciju halfa, na kojoj je igrao sve do kraja karijere. U svojoj prvoj međunarodnoj utakmici u dresu BSK-a protiv Slovana iz Bratislave, čuvao je čuvenog Ekla. Sutradan je Politika donela njegovu sliku i tekst pod naslovom: „Mladi Arsenijević je pravo fudbalsko otkrovenje“.
Od 1927. do 1936. godine odigrao je 52. utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, sa kojom je učestvovao na Devetim Olimpijskim igrama u Amsterdamu, 1928. godine. Učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1930. u Montevideu. Debitovao je 10. aprila 1927. u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske (0-3) u Budimpešti, a poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je 13. decembra 1936. protiv Francuske (0-1) u Parizu.
Selektor reprezentacije je bio u tri navrata od 1946. do 1954, što samostalno, što kao član selektorske komisije. Prvo je bio član selektorske komisije sa Aleksandrom Tirnanićem, pa je zatim tri godine samostalno vodio reprezentaciju. Nakon toga je ponovo bio član selektorske komisije sa Leom Lemešićem i ponovo sa Aleksandrom Tirnanićem. U tom periodu reprezentacija je učestvovala dva puta na Olimpijskim igrama 1948. i 1952. Na oba ta takmičenja reprezentacija je osvojila srebrnu medalju. Pod njegovim vodstvom reprezentacija je učestvovala i na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu.
Dugo godina je amaterski trenirao nižerazredni Železničar Beograd. Bio je dugogodišnji profesor Elektromašinskog a potom i Saobraćajnog fakulteta. U tom periodu napisao je dve knjige i više naučnih radova.
Izvor Wikipedia
