Rođen je 11. maja 1911. godine, u malom selu Agići kraj Bosanskog Novog. Imao svega šest godina, kada mu je 1917. godine, umro otac, seoski kovač. Ubrzo potom, umrla mu je i majka, pa ga je stric odveo u Beograd, gde je učio bravarski zanat. Izvesno vrijeme je pohađao i Srednju tehničku školu, ali je nije završio, jer se 1931. zaposlio u fabrici aeroplana i hidroaviona „Zmaj“.

Kao mladi radnik je pristupio radničkom pokretu. Bio je član Ujedinjenih radničkih sindikata i sa Radojem Dakićem i Milošem Mamićem, čest organizator radničkih štrajkova, od kojih se ističu - „tarifni štrajk“ 1935. i generalni štrajk građevinskih radnika 1936. godine. Posle štrajka, 1936. godine, prvi put je uhapšen. U istražnom zatvoru, u kojem je proveo devet mjeseci, više puta je bio mučen tokom isleđivanja. Posle izlaska iz zatvora, zbog dobrog držanja pred policijom, primljen je u članstvo, tada ilegalne, Komunističke partije Jugoslavije.

Jedno kraće vrijeme boravio je u Nišu, gde je radio u fabrici duvana. Pošto je među radnicima širio komunističke ideje i pokušao da radi na njihovom organizovanju, bio je uhapšen i protjeran iz Niša. Potom se ponovo vratio u Beograd, gdje je nastavio sa političkim radom. Početkom 1938. godine je postao član, a zatim i sekretar Savskog rejonskog komiteta KPJ u Beogradu. Godine 1939. bio je jedan od pokretača i rukovodilaca štrajka 2.300 aero-nautičkih radnika Beograda i Zemuna. Zbog toga je bio uhapšen, ali zbog nedostatka dokaza je bio oslobođen. Od početka 1940. godine bio je član Mesnog komiteta KPJ za Beograd.

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, David je bio jedan od najistaknutijih članova Mesnog komiteta KPJ za Beograd, koji je radio na organizovanju pokreta otpora u okupiranom Beogradu - osnivao je vojne komitete, organizovao prikupljanje oružja, formirao borbene grupe, i bio inicijator prvih borbenih akcija u gradu. Iako je odranije bio poznat beogradskoj Specijalnoj policiji, stalno se nalazio u pokretu, išao je sa sastanka na sastanak, stvarao kanale za prebacivanje novih boraca u partizane i osiguravao rad ilegalne partijske štamparije.

Kada je, 6. oktobra 1941. godine, sa Vukicom Mitrović išao na sastanak Mesnog komiteta KPJ za Beograd, bio je iznenada opkoljen od strane policije u ulici Todora Dukina 88. Pošto je policiji pokušao da pruži otpor, bio je ubijen, dok je Vukica Mitrović bila ranjena i uhapšena.

Ukazom Predsedništva AVNOJ-a posthumno je 6. jula 1945. odlikovan Ordenom zasluga za narod prvog reda. Ukazom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita 27. novembra 1953. proglašen je za narodnog heroja.

Izvor Wikipedia