Mehmed je odveden u ranom dobu kao deo osmanskog devširme sistema sakupljanja hrišćanskih dečaka koji će biti odgajani da služe kao janjičari. Ovi dečaci će biti primorani da pređu u islam, odgajani su i obrazovani kao vojnici i vernici, ali će zauzvrat dobiti priliku da se uključe i napreduju u Osmanskom carskom sistemu, Mehmed-paša Sokolović je bio jedan od brojnih koji su napravili zavidne karijere dospevši do položaja Velikog vezira.

Mehmed-paša Sokolović u Osmanskom carskom sistemu nalazio se na raznim položajima kao zapovednik carske garde (1543 — 1546), admiral mornaričke flote (1546 — 1551), guverner-general Rumelije (1551 — 1555), treći vezir (1555 — 1561), drugi vezir (1561 — 1565), a kao veliki vezir (1565 — 1579) služio je za vreme tri sultana: Sulejmana Zakonodavca, Selima II i Murata III, što je bila prava retkost da neko ostane toliko dugo na položaju vezira nakon smene vlasti. Ubijen je 1579. godine čime se završava njegova 15-godišnja vladavina kao de fakto vladar Osmanskog carstva. 

Sokolović je poreklom Srbin iz Hercegovine. Rođen je kao Bajica Nenadić u selu Sokolovići blizu gradića Rudo. Otac mu se zvao Dimitrije, dok je ime majke Marija. Ime majke Mehmeda-paše Sokolovića potvrdio je njegov potomak, koji je preminuo 2013. godine. Kao dečak školovao se u manastiru Mileševa.U „Danku u krvi" odveden u janjičare kada mu je bilo oko 15 godina. Školovan u Jedrenskom saraju gde ostaje 13 godina.

Mehmed-paša je podizao brojne zadužbine i vakufe širom Carstva. Po njegovom naređenju 1571. godine je izgrađen most preko Drine u Višegradu (opisan u delu „Na Drini ćuprija", Iva Andrića ovenčanom Nobelovom nagradom). Podigao je još bar tri mosta u Bosni i Hercegovini i jedan u Crnoj Gori (Arslanagića most u Trebinju, most na ušću Žepe u Drinu, Kozju Ćupriju u Sarajevu i Vezirov most u Podgorici). U svome rodnom selu Sokolovićima kod Rudog izgradio je džamiju, a u selu Poblaće kod Priboja, prema predanju, podigao je i crkvu koja je više puta rušena i obnavljana. Crkva je izgrađena u saracenskom stilu i u ovom selu je sačuvano predanje da je sazidana na grobu njegove majke. Takođe, veruje se da je Mehmed-paša Sokolović bio ktitor mnogim sagrađenim česmama, od kojih je najpoznatija ona u Beogradu, na Kalemegdanu.

Dok je bio na mestu velikog vezira pomogao je da jedan od admirala turske flote postane Piali Mehmed-paša, koji je takođe srpskog porekla, rođen u okolini Beograda 1530. godine.

Dubrovčanin Marin Držić napisao je za Sokolovića da je Čovek naše krvi i našeg jezika.

Izvor wikipedia