U svojim izjavama Stijović se izjašnjavao kao Srbin; o svom iskustvu u Francuskoj tokom 1916. Stijović piše: Mi Srbi smo uživali velike privilegije tada u Francuskoj.

U Beograd se vraća 1928. Bio je član umetničke grupe „Oblik“. Radio je i kao profesor u gimnaziji. Član Srpske akademije nauka postaje 1962.

Učestvovao je 1957. na izložbi savremene srpske skulpture, Galerija ULUS-a, Beograd.

Radio je skulpture u kamenu na zgradi srpskih železnica u Nemanjinoj, spomeniku kulture Republike Srbije.

Jedan je od deset umetnika koji su izlagali na prvom Oktobarskom salonu 1960 godine.

Nasleđe

U Podgorici i Beogradu postoje Stijovićevi legati kao samostalne institucije.

Uz Sretena Stojanovića, Tomu Rosandića i Petra Palavičinija ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture.[5]

Izložbe

Pariz 1919. (više izložbi sve do 1928)
Beograd 1928. i 1930. sa Petrom i Nikolom Dobrovićem
Retrospektivne izložbe u Beogradu 1936, 1951, 1969.
Monografska izložba u Novom Sadu: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2006.

Izvor Wikipedia Foto artmontenegro.me