Vladimir Jovanović (Šabac, 28. septembar 1833 — Beograd, 3. mart 1922) bio je srpski političar, ekonomista, autor, novinar i akademik.
Jovanović je bio ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata (Gornjeg doma), profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Rođen je u Šapcu 28. septembra 1833. godine od oca Ilije Jovanovića, ćurčije i majke Anđelije Spužić koja je bila ćerka Ostoje Spuža, Karađorđevog vojvode.
Školovao se u rodnom Šapcu (gde je završio osnovnu školu i polugimnaziju)[1], Beogradu, gde je završio Licej, i Nemačkoj, gde je studirao agronomiju. Ekonomske nauke učio je po poznatom profesoru Vilhelmu Rošeru, pripadniku nemačke istorijske škole.
Po povratku u Srbiju 1856. godine, uključuje se u liberalni krug, kome pripadaju i Jevrem Grujić, Milovan Janković, Jovan Belimarković, Alimpije Vasiljević, Ranko Alimpić i drugi.
Na Svetoandrejskoj skupštini, Jovanović je bio pomoćnik sekretara Grujića i Jovana Ilića.
Po povratku Obrenovića, Vladimir je postao sekretar Ministarstva finansija i, zatim, urednik zvaničnih Srpskih novina. Liberalima je smetao Milošev patrijarhalni način vladanja, ali su verovali u naslednika, kneza Mihaila. Ipak, Jovanovića uskoro knjaz Miloš proteruje iz zemlje. Pošto je Kodža Miloš umro, Vladimir se krajem 1860. vraća u Srbiju i opet ulazi u politiku. Formirao je list Narodna skupština, koji je ubrzo ugušen.
Zbog sukoba sa Turcima oko gradova 1862. godine, provodi u Engleskoj pola godine 1862/63, radi pridobijanja tamošnje publike za srpsku stvar. Po povratku u zemlju predaje ekonomske predmete na Velikoj školi ("političku ekonomiju, finansije i političku aritmetiku"). Na skupu Društva srpske slovesnosti januara 1864. došao je u sukob sa ministrom Kostom Cukićem i ostao bez katedre, a sledeće dve godine proveo je u Švajcarskoj i još šest uglavnom u Novom Sadu. Tamo se najviše bavio novinarstvom, žestoko kritikujući režim kneza Mihaila. Sa Svetozarom Miletićem uređivao je „Zastavu“. Tokom putovanja upoznao je Gledstona, Macinija, Hercena, Bakunjina, Košuta i druge slavne ličnosti.
Oženio se na sv. Jovana, januara 1868. godine Jelenom (rođ. 1850), ćerkom Aleksandre i Maksima Marinkovića, trgovca iz Novog Sada. Dobio je sina Slobodana Jovanovića 3. decembra 1869. godine, a ćerku Pravdu juna 1871. godine. Ova imena su tada prvi put zabeležena kod Srba. Bio je to način da iskaže svoje liberalno opredeljenje. Slobodan Jovanović je bio jedan od najumnijih Srba svoga vremena i predsednik Srpske kraljevske akademije.
Jedan je od osnivača Ujedinjene omladine srpske, udruženja osnovanog radi buđenja srpske nacionalne ideje. Po ubistvu kneza Mihaila, suđeno mu je u Pešti za učešće u zaveri, ali je oslobođen usled nedostatka dokaza. U Omladini oko 1870. dolazi do sukoba između Vladimira i Svetozara Markovića, tj. liberala i socijalista, i udruženje se gasi.
Vraća se u Srbiju 1872. godine, pokreće list Budućnost i radi poslove sekretara u više ministarstava.
Od sredine 1872. Vladimir Jovanović sa porodicom živi u Beogradu, gde 1875. postaje član Narodne skupštine. Aprila 1876. godine postaje ministar finansija u vladi čiji je zadatak oslobodilački rat s Turcima. Kredit u inostranstvu nije bilo moguće dobiti, pa su preostali prinudni zajam u zemlji i rekvizicije. Drugi rat 1877/78. finansirala je Rusija, koja je i sama zaratila sa Turskom, pa je sve išlo mnogo lakše. Gubi mesto ministra kada predlaže porez na trgovce, kako bi isplatio ratne dugove. Ministar je kratko i 1880, a cela liberalska vlada pada na pitanju trgovinskog ugovora sa Austrougarskom.
Žestok je kritičar sledeće, naprednjačke vlade. Uzastopno je biran za predsednika Srpskog učenog društva, ali nije izabran u Akademiju nauka kada je formirana 1886. godine. Počasni član Srpske kraljevske akademije postao je 10. februara 1892.
Posle abdikacije kralja Milana 1889. dugogodišnji je član Državnog saveta. Umro je 3. marta 1922. u Beogradu, dočekavši svoj ideal – ujedinjeno Srpstvo.
Jedna ulica u samom centru grada Šapca nosi njegovo ime kao sećanje na ovog znamenitog rođenog Šapčanina.
Izvor Wikipedia
