Rođen je u Prebilovcima, opština Čapljina, 4. oktobra 1928. godine, od oca Ilije i majke Kristine. Osnovnu školu (četiri razreda) završio je u Čapljini, a gimnaziju u Mostaru 1947, uz oslobađanje od mature.

U toku Drugog svetskog rata, Ekmečić je izgubio 78 članova porodice u masakru u Prebilovcima. Otac Ilija, ujak i drugi članovi porodice su ubijeni od strane komšija, hrvatskih ustaša koji su izvršili genocid nad srpskim narodom u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. 

Rat je proveo do 1943. godine u Čapljini, a nakon gubitka i majke — u Prebilovcima na slobodnoj teritoriji. Od oktobra 1944. do jula 1945. godine bio je u NOV. Upisao je opštu istoriju na Sveučilištu u Zagrebu, gde diplomira 1952. godine. Iste je godine izabran za asistenta na novootvorenom Filozofskom fakultetu u Sarajevu, ali je zbog bolesti na dužnost stupio nekoliko meseci kasnije. Proveo godinu dana na istraživačkom radu u arhivima u Zagrebu, Beogradu, Zadru, kao i nekoliko meseci u Beču.

Doktorsku disertaciju „Ustanak u Bosni 1875—1878.” odbranio je na Sveučilištu u Zagrebu 1958. godine i ona je do sada doživela tri izdanja i nepotpun prevod na nemački jezik (u izdanju Instituta za istoriju jugoistočne Evrope u Gracu).

Nakon specijalizacije u Prinstonu (SAD) od godinu dana, nastavio sa radom na Filozofskom fakultetu u Sarajevu sve do izbijanja građanskog rata 1992. godine.

Bibliografija

Istorijske i strateške osnove Republike Srpske, naučni skup: Republika Srpska — 15 godina opstanka i razvoja, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Banjaluka (26. i 27. juni 2007)
Srbija između Srednje Evrope i Evrope. — Beograd : Politika : BMG, 1992. — 129 str. ; 21 cm (Biblioteka Srpsko pitanje)
Ratni ciljevi Srbije : 1914-1918. — Beograd : Politika : BMG, 1992. — 229 str. ; 21 cm (Biblioteka Srpsko pitanje)
Živa reč Milorada Ekmečića / Milorad Ekmečić ; (razgovore vodio) Miloš Jevtić. — Gornji Milanovac : Dečje novine, 1990. — 139 str. : ilustr. ; 20 cm — (Odgovori / Miloš Jevtić ; 11) (Biblioteka Razgovori)
Stvaranje Jugoslavije: 1790-1918. — Beograd : Prosveta, 1989. — 2 knj. (662; 842 str.) ; 24 cm
Ekmečić, Milorad (1981). "Srpski narod u Turskoj od sredine XIX veka do 1878". Istorija srpskog naroda. knj. 5, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 447–526.
Ekmečić, Milorad (1983). "Društvo, privreda i socijalni nemiri u Bosni i Hercegovini". Istorija srpskog naroda. knj. 6, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 555–603. * Ekmečić, Milorad (1983). "Nacionalni pokret u Bosni i Hercegovini". Istorija srpskog naroda. knj. 6, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 604–648.
Ekmečić, Milorad (1973). Ratni ciljevi Srbije 1914. Beograd: Srpska književna zadruga.2. izdanje: Ekmečić, Milorad (1990). Ratni ciljevi Srbije 1914. Beograd: Prosveta.
3. izdanje: Ekmečić, Milorad (2014). Ratni ciljevi Srbije 1914. Beograd-Gacko: Filip Višnjić, Prosvjeta.
Istorija Jugoslavije sa Vladimirom Dedijerom, Ivanom Božićem i Simom Ćirkovićem, " Prosveta ", Beograd, 1972. (prevod: History of Yugoslavia, Njujork 1974;
Ustanak u Bosni: 1875-1878, Sarajevo 1960 (II izd. 1973, III izmenjeno izd. — Beograd : Službeni list SRJ : Balkanološki institut SANU, 1996. — str. 428; 25 cm);
Osnove građanske diktature u Evropi između dva rata, Sarajevo 1965;
Dugo kretanje od oranja do klanja, Beograd 2010;

Preuzeto sa wikipedia.org