Stjepan Steva Filipović (Opuzen, 27. januar 1916 — Valjevo, 22. maj 1942) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Odrastao je u Mostaru, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, a potom je u Kragujevcu učio električarski i bravarski zanat. Godine 1937, kao mladi radnik je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, radničkim štrajkovima i drugim akcijama, zbog čega je bio uhapšen i proteran u rodno mesto. Oktobra 1940. postao je član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije.

Neposredno pred početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Filipović je bio jedan od aktivista Mesnog komiteta KPJ za Kragujevac, a nakon okupacije zemlje 1941. godine je po partijskom zadatku bio upućen u Valjevo. Ovde je aktivno učestvovao u pripremama oružanog ustanka i početkom jula 1941. bio jedan od prvih boraca Kolubarske čete Valjevskog partizanskog odreda. Već u prvim borbama se istakao hrabrošću, a za podvige koje je izvršio tokom napada na Lajkovac, 15. avgusta 1941. bio je pohvaljen od strane komandanta Glavnog štaba NOP odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Isticao se hrabrošću i u drugim borbama valjevskih partizana, a posebno prilikom napada na Krupanj i Šabac, septembra 1941. godine. Bio je postavljen za komandira čete, a potom i za komandanta Kolubarskog bataljona. Krajem septembra je prebačen u Podrinski partizanski odred, gde je vršio dužnost političkog komesara odreda. Nakon Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine partizanskih snaga u Sandžak, krajem 1941. ostao je na terenu zapadne Srbije.

Nakon reorganizacije preostalih partizanskih snaga bio je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona. Usled stalnih potera i jake zime, ovaj bataljon je bio uništen u borbama, a Filipović je s još dvojicom partizana zarobljen 24. decembra 1941. u selu Trbosilje, kod Loznice. Četnici Koste Pećanca su ga potom sproveli u Šabac i predali žandarmima, koji su ga potom predali Nemcima. Izvesno vreme je bio u zatvoru Gestapoa u Beogradu. Tokom istrage u zatvoru bio je strašno mučen i zlostavljan, s namerom da oda ostale partizane na terenu, kao i njihove saradnike. Pošto je ostao uporan u odbijanju saradnje, okarakterisan je kao „nemoguć slučaj” i premešten u Valjevo, gde je javno obešen 22. maja 1942. godine.

Prilikom vođenja na mesto vešanja, kao i neposredno pre egzekucije, Filipović je pozivao okupljeni narod na borbu protiv okupatora i klicao Komunističkoj partiji i Crvenoj armiji. Na vešalima je sa uzdignutim rukama uvis i stisnutim pesnicama uzvikivao antifašističke parole. Tom prilikom nastala je fotografija, preko koje je Steva Filipović postao simbol prkosa i otpora fašizmu.

Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine. U Valjevu je 1960. podignut monumentalni Spomenik borcima Revolucije, rad vajara Vojina Bakića, koji predstavlja Filipovića neposredno pred vešanje.

Izvor Wikipedia