Vaso ili Vasa Čubrilović (Gradiška, 14. januar 1897 — Beograd, 11. jun 1990) bio je srpski akademik, profesor Beogradskog univerziteta, ministar i istoričar. Kao gimnazijalac bio je učesnik u Sarajevskom atentatu. 

Rođen je 14. januara 1897. u Gradišci, od majke Savke, rođene Lazarević i oca Jove. Majka je bila Krajiškinja, jedan brat joj je bio direktor banke, a drugi sveštenik. Bila je pismena, što je predstavljalo pravu retkost među njenim vršnjakinjama. Otac je bio poreklom iz Krupe na Vrbasu, odakle potiču mnogi Čubrilovići. Otac se bavio trgovinom, učestvovao je u Ustanku 1875–1878 i bio dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876.

Bio je najmlađe od desetoro dece, koji su se rađali prema sledećem redosledu: Jovanka, Čedo, Zdravko, Staka, Veljko, Lepa, Vida, Milorad, Branko i Vaso. Troje prvorođenih su rano umrli.

Kako je otac godinu dana nakon Vasinog rođena umro, a desetak godina kasnije umrla im je i majka, brigu o deci je vodio očev ujak Vaso Vidović, koji je važio za uglednog trgovca u Gradišci. Brigu o mlađoj deci su kasnije preuzeli stariji brat Veljko i sestre Staka i Vida.

Osnovnu školu je završio 1908. godine u rodnom mestu. Gimnaziju je pohađao u Tuzli i Sarajevu. U Tuzli je boravio kod brata Veljka i njegove žene Jovanke, koji su tamo radili kao učitelji. Osim Vase, u kući su se nalazili i sestra Vida i brat Branko. Veljko je za školovanje dobijao nešto stipendije, koja nije bila dovoljna da pokrije račune. Godine 1910. Veljko i Jovanka su se preselili u Priboj na Majevici. U Priboju je provodio zimske i letnje raspuste i bio veoma upućen u poslove koje je vodio brat Veljko. Često je odlazio peške iz Tuzle u Priboj i obrnuto. i prenosio važne poruke Mišku Jovanoviću ili Veljku.

Sarajevski atentat

Dok je pohađao VI razred gimnazije, postao je član nacionalno-revolucionarne organizacije Mlada Bosna.

Nakon demonstrativnog napuštanja svetosavske priredbe 27. januara 1914, na kojoj je svirana himna caru Franji Josifu, izbačen je iz gimnazije u Tuzli i prešao kod sestre Stake u Sarajevo, gde je nastavio gimnaziju.

U Sarajevu se povezao sa Danilom Ilićem i drugim članovima organizacije Mlade Bosne, koji spremali da izvedu atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Bio je učesnik u Sarajevskom atentatu 28. juna 1914. godine u Sarajevu, kao član druge Ilićeve trojke (Čubrilović, Popović i Mehmedbašić). Na dan atentata čekao je Franca Ferdinanda sa bombom i revolverom kod Više djevojačke škole u Sarajevu. Uhvaćen je u Bosanskoj Dubici i vraćen u Sarajevo.

Na suđenju održanom u oktobru, na kome je bilo 25 optuženika za zločin veleizdaje, po službenoj dužnosti mu je za branioca dodeljen advokatski pripravnik Rudolf Cistler. Branilac se, pri prihvatanju posla obavezao da će savesno pristupiti svojoj dužnosti. Pokušao je da obori optužnicu, dokazujući da veleizdaja nije kažnjivo delo i obrazlažući to činjenicom da je aneksija Bosne i Hercegovine bila nezakonito stanje, s obzirom da nije ratifikovano u austrijskom i ugarskom parlamentu,[ zbog čega je nakon suđenja optužen za povlađivanje veleizdaje.

Vasu je zbog maloletnosti, sud poštedeo smrtne kazne, ali ga je osudio na 16 godina najstrožeg zatvora, koju je izdržavao u Melersdorfu u Austriji i u Zenici. U zatvoru je proveo 4,5 godina, od čega više od tri godine u samici. Jedan je od pet preživelih u zatvoru, od ukupno trineast osuđenih na zatvor. Za veleizdaju su osuđeni i njegova braća Veljko na istom suđenju na smrt vešanjem, a Branko u Banjalučkom procesu na 14 teške tamnice. Na 6 nedelja zatvora bez priznanja olakšica za političke krivce, Vrhovni sud je osudio i sestru Staku, pošto je u pismu bratu Branku, izveštavajući ga o Veljkovoj smrti, navela kako im je brat „bio junak i da je mirno umro”, slaveći time pokojnikovo delo.

Izvor Wikipedia Foto sanu.rs