Vlastimir Vlasta Velisavljević (Beograd, 28. jul 1926 — Beograd, 24. mart 2021) bio je i srpski i jugoslovenski pozorišni, televizijski i filmski glumac. U višedecenijskoj karijeri igrao u 45 dugometražnih filmova, 61 televizijskom filmu i 57 serija.
Biografija
Vlastimir Velisavljević je rođen 28. jula 1926, u Beogradu. Njegov otac Milan Velisavljev je bio ložač, poreklom iz Novog Bečeja, koji je prezimenu dodao „ić” pošto se doselio u Srbiju. Majka Angelina „Gina” bila je domaćica i umrla je vrlo mlada, tako da je otac igrao važnu ulogu u Vlastinom odrastanju. Porodica je stanovala u Hartvigovoj (danas: Beogradskoj) ulici kada se Vlasta rodio, a kasnije su se preselili na Dorćol.
Pohađao je osnovnu školu „Kralja Aleksandra” koja se nalazila u Dečanskoj ulici. U zgradi ove škole je danas smeštena muzička škola „Mokranjac”.
Kako je njegov otac 1935. godine radio kao hauzmajstor (nastojnik kuće) ruske grofice Sofije Sergejevne Miškine u Kolarčevoj br. 3, imao je priliku da upozna čuvenog ruskog operskog pevača Fjodora Ivanoviča Šaljapina, koji mu je poklonio dve karte za operu Musorgskog „Boris Godunov”, u kojoj je nastupao. Za odlazak na ovaj događaj, Vlasti je jedna komšinica sašila posebno odelo, te je čitava atmosfera na njega ostavila utisak. Kao dečak je gledao i trku oko Kalemegdana za Veliku nagradu Beograda 1939. godine.
Glumom je počeo da se bavi 1938. u Narodnom pozorištu na sceni Manježa, gde je tada bilo Roda pozorište koje je vodila Margita „Gita” Predić, kćerka komediografa Branislava Nušića.
Vlasta je 1943. bio uhapšen i odveden je u nacistički logor Dortmund Herde, u kome je bio primoran da obavlja fizičke poslove. Iz logora je uspeo da pobegne, uz pomoć jednog od majstora u fabrici, koji mu je dao nemačku propusnicu, zahvaljujući kojoj je uspeo da stigne nazad u Beograd. Pre Drugog svetskog rata je prodavao Politiku i tako zarađivao prvi novac.
Nakon rata, Vlasta je sa nekoliko drugova pokušao da pobegne u Sjedinjene Američke Države, ali je bio uhvaćen i odveden u zatvor na Adi Ciganliji. Iako njegovo ime nije u spisku zatočenika logora Goli otok, tvrdio je da je proveo i tri godine u zatvoru na Golom otoku, na koji je navodno odveden 1950. nakon što su kod njega pronašli ruske knjige, koje su tada bile zabranjene. Prema njegovim rečima, on nije želeo da izda kuma, koji je bio pukovnik Jugoslovenske armije, kojeg su optuživali da je staljinista.
Prilikom hapšenja, on je bio student treće godine Pozorišne akademije u Beogradu, na kojoj je kasnije i diplomirao, u klasi Mate Miloševića. Studirao je na klasi zajedno sa Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Predragom Lakovićem, Mihailom Viktorovićem. Sarađivao je sa brojnim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi baba Nate u filmu Mala noćna muzika, a ljubitelji pozorišta po tome što je više od 1.600 puta sa kolegama na sceni JDP-a igrao predstavu Buba u uhu. Ipak, najširu popularnost stekao je ulogom magistra Đorđevića u seriji Bolji život. Vlasta je doživotni počasni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je na Sretenje — Dan državnosti Srbije 15. februara 2017. godine, Vlastu Velisavljevića odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge.
Poslednju televizijsku ulogu ostvario je u seriji Nečista krv.
Smrt i sahrana
Mada se prethodno vakcinisao, oboleo je od Kovid 19 i primljen u bolnicu 18. marta 2021. godine. Preminuo je 24. marta 2021. godine. Sahranjen je na Svetski dan pozorišta 27. marta 2021. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo je služio prezviter Oliver Subotić, a kratak posmrtni govor je održao Irfan Mensur.
U nekrologu objavljenom u Nedeljniku (1. april 2021), Branko Rosić je rekao da je Vlasta Velisavljević: „čudnovata naša verzija Čaka Norisa… (…) …neka neuništivost.”
Izvor Wikipedia
