Светолик Радовановић (Прћиловица, 23. март 1863 — Београд, 17. јул 1928), српски геолог и професор Универзитета у Београду. Био је министар народне привреде у Србији (1904—1905). Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. године са Јованом Жујовићем основао је Српско геолошко друштво.
Рођен је 1863. године у Прћиловици код Алексинца. Веома рано остао је без мајке, а детињство је провео по разним местима у којима је службовао његов отац Антоније, срески чиновник.1) Основну школу је похађао у Кучеву, Градишту и Крагујевцу, у коме је завршио и нижу гимназију.2) Уписао се 1878. у Прву београдску гимназију.3) Од 1881. до 1885. студирао је на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду.4) Био је музички школован и на његову иницијативу образовано је академско певачко друштво.5) За време студија највише је био одушевљен геологијом и предавањима Јована Жујовића, по чијем савету је 1885. отишао у Беч да унапреди своја знања из палеонтологије и геологије.6) У Бечу се школовао по свој прилици о очевом трошку.7) Када му је отац 1888. отишао у пензију његова материјална ситуација се погоршала, па је молио Жујовића да га препоручи за државну стипендију.8) Докторирао је у Бечу на тези Прилози геологије и палеонтологије Источне Србије.9)
Вратио се у августу 1891. године у Србију и запослио се као државни геолог у рударском одељењу Министарства народне привреде.10) Као државни геолог радио је на детаљној геолошкој карти Србије, а проучавао је и све руднике.11) Постао је секретар Српског геолошког друштва.12) Прешао је 1897. на Велику школу, где је био професор палеонтологије.13) Са Јованом Жујовићем радио је на реорганизацији Геолошког завода и организацији наставе.14) Када је Жујовић из политичких разлога био 1899. протеран са Више школе тада је Радовановић преузео и предавања из геологије. Заједно са Богданом Гавриловићем заслужан је за организацију и унутрашње уређење универзитета.15)
Био је министар народне привреде у влади Саве Грујића и у влади Николе Пашића од јануара 1904. до маја 1905.16) Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. године је са геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво. Као министар, донео је прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударског одељења министарства привреде. Као министар реорганизовао је администрацију рударског и шумарског оделења и дао да се донесе нов закон о шумама.17)
Након тога крајем 1905. вратио се у Геолошки завод Универзитета у Београду, на чијем челу је био све до пензије.18) Од 1906. до 1908. био је декан Филозофског факултета.19) Од краја 1915. до краја 1916. био је у Атини у избеглиштву, а од 1917. до краја Првог светског рата у Паризу је био високи комесар за избеглице.20) На мировној конференцији у Паризу 1919. учествовао је у југословенској делегацији као стручњак за рударство.21)
Оснивач је српске хидрогеологије. Познати су његови радови на проучавању јурских творевина источне Србије.
Дела
„Увод у геологију источне Србије“
„О терцијеру Тимочке крајине“
„О трусу“
„Подземне воде“
„Лијас код Рготине“
„Лијас код Добре“
„Црнајка с нарочитим обзиром на њен Догер“
„Доњолијаска фауна са Вршке Чуке“
„Келовеј код Вршке Чуке“
„Belemnites ferraginensis нов. спец. из клауских слојева источне Србије“
„О великом шаријажу у источној Србији“.
Izvor srpskaenciklopedija.org
